Шта је праћење плодности?

Методе праћења плодности недовољно су познате код нас, док се у западним земљама увелико користе јер су заиста вишеструко корисне. Постоји више метода праћења плодности (фертилитета), које се на енглеском најчешће називају Natural Family Planning (NFP) или Fertility Awareness Methods (FAM). Помоћу њих учимо како да опажамо, тумачимо и бележимо знаке плодности које нам тело свакодневно даје.

Менструални циклус је динамичан и подложан променама у зависности од онога што нам се тренутно дешава у животу (путовање, селидба, прехлада, стрес…). Управо због тога, ми свакодневно пратимо знаке плодности, и не ослањамо се на претходне циклусе да бисмо „предвидели” плодне и неплодне дане. Методе, као што је FEMM, засноване су на научним чињеницама о женској физиологији и ендокринологији, те су много ефикасније од календарске или ритам методе, као и од већине обичних апликација за праћење циклуса доступних на мобилним телефонима.

Помоћу ових метода, стичемо темељан увид у наш циклус што нам омогућава да знамо шта се дешава с нашим телом, као и која је веза између женског фертилитета и општег здравља. Праћењем знакова плодности можемо повећати изгледе за затрудњивање на сасвим природан начин, без медицински потпомогнутих процедура, а такође и научити како да привремено одложимо трудноћу без употребе хормонске контрацепције.

 

Шта се то „прати” у циклусу?

Три најважнија биомаркера (знака) која можемо пратити јесу:

1. цервикална слуз

2. базална температура

3. положај грлића материце

 

1. Цервикална слуз је основни и најважнији биомаркер који користе све методе. Пратимо је тако што свакодневно, приликом сваког одласка у тоалет, обратимо пажњу на тренутак када се обришемо тоалет папиром и погледамо да ли има нешто на њему након брисања. Ово на први поглед може деловати захтевно, јер се ради више пута дневно, међутим, у суштини је веома једноставно и навика се лако усваја јер је везана за оно што већ радимо у тоалету: бришемо се након коришћења тоалета. Дакле, једина новина јесте да након тога погледамо тоалет папир и видимо да ли на њему има слузи. Затим пробамо да је кажипрстом подигнемо с папира и протрљамо између палца и кажипрста како бисмо виделе какве је конзистенције и боје, и да ли се растеже (и колико!).

 

2. Базална температура (БТ) мери се свакога дана, чим се пробудимо, али пре него што устанемо из кревета или урадимо било шта друго. Најпрактичније је мерити БТ орално (у устима, тачније, испод језика), док мерење испод пазуха није довољно прецизно. Очитану температуру бележимо у табелу и/или апликацију, и посматрамо како се она мења из дана у дан: пре овулације БТ је у нижим регистрима, а након овулације прелази у више регистре, тако да добијамо препознатљиви двофазни образац базалне температуре. Методе које користе БТ имају и правила на основу којих се потврђује скок БТ у време овулације. За методу FEMM није неопходно пратити и БТ, али у апликацији постоји могућност уношења и тог биомаркера.

 

3. Положај грлића материце мења се током циклуса. Провера положаја грлића спада у интерне провере и захтева да сваки пут добро оперете руке пре него што почнете. Пре и после овулације, грлић је затворен и мало тврђи на додир (отприлике као кад додирнете врх носа), док је у време овулације отворен и омекшан (као кад нпр. додирнете усне). Нећу улазити у појединости у вези са овим биомаркером зато што га за методу FEMM није потребно пратити. Метода FEMM не захтева од нас никакве интерне провере, већ се заснива искључиво на екстерним (спољашњим) опсервацијама.

 

Постоје и други симптоми на које треба да обратимо пажњу и унесемо их у табелу циклуса. Ту превасходно спадају симптоми ПМС-а попут грчева, болних циклуса, надутости, главобоље, болних груди и слично, као и животни догађаји који могу утицати на наше здравље, а самим тим и наш циклус: стрес, прехлада, путовање, интензивно вежбање, промена у исхрани, итд.

 

NFP, FAM. . . Шта све то значи?

Називима Natural Family Planning (NFP) и Fertility Awareness Methods (FAM) обухваћене су методе засноване на научним сазнањима о женском телу и хормонима, које се међусобно разликују у нијансама: NFP се везује за конзервативније кругове, а FAM за секуларне, па самим тим имају и другачији приступ у неким појединостима. У оквиру ове две главне групе, постоји више метода, тј. система за праћење плодности, и сви су засновани на опажању онога што се из месеца у месец дешава с нашим телом. Поједине методе прате само цервикалну слуз, а за друге је неопходно пратити и слуз и базалну температуру (симптотермалне методе). FEMM спада у симптохормонске методе јер се заснива на праћењу једног симптома (цервикалне слузи) и једног хормона (ЛХ).

Скоро све методе подразумевају свакодневно опажање промена у цервикалној слузи (нашем главном симптому или биомаркеру) на основу којих можемо да разликујемо плодне и неплодне дане.

Симптотермалне методе, као што сам горе рекла, поред слузи подразумевају и праћење базалне температуре. Приликом одабира методе, треба да имате у виду свој начин живота и свакодневну динамику (да ли можда радите у сменама и самим тим не спавате редовно сваке ноћи, да ли често путујете, тренутно дојите бебу и самим тим имате испрекидан сан…) да бисте одредили да ли се одређена метода може безболно уклопити у ваше навике.

 

Шта је FEMM?

FEMM је програм о женском здрављу помоћу ког жене уче да разумеју своје тело, као и хормонске и друге кључне знаке здравља. С обзиром на то да је месечни циклус изузетно важан показатељ нашег општег здравственог стања, кроз едукацију методом FEMM, или друге проверене методе праћења плодности, жене добијају знање које им омогућава да идентификују могуће проблеме како би на време потражиле медицинску помоћ, ако им је то потребно.

Метода FEMM заснована је на репродуктивној ендокринологији, која има кључну улогу у женском здрављу. Лекари који су прошли обуку за ову методу умеју да тумаче табеле циклуса које њихове пацијенткиње воде, те на основу детаљних информација о циклусу на делотворнији начин могу да лече стања као што су нередовно крварење, синдром полицистичних јајника, ендометриоза, неплодност, менопауза, проблеми са функцијом штитне жлезде, мигрене, депресија, акне, итд. Помоћу FEMM-ових медицинских протокола, лекари процењују стање више од 10 хормона и узимају у обзир клиничку историју сваке жене, као и податке из њених циклуса како би успоставили дијагнозу и решили проблем који изазива симптоме повезане са горе наведеним стањима.

Како је настао FEMM?

За настанак методе FEMM најзаслужнији су др Џејмс Браун и др Ерик Одеблад. Педесетих година 20. века др Браун је утврдио да је за зачеће најважније развити веома прецизан метод утврђивања овулације код жена. Због свог рада на мерењу естрогена добио је стипендију Универзитета у Единбургу, где је почео да се бави истраживањима под менторством професора Гаја Маријана – иначе једног од научника који су открили естроген. Браун је развио хемијску методу за мерење естрогена у урину, а научни рад који је о томе написао цитиран је више од 1000 пута. Његов метод постао је златни стандард за мерење хормона наредних 20 година, све док нису развијене савременије методе.

Касније је упознао докторе Џона и Ивлин Билингс, брачни пар који је развио концепт праћења плодности на основу промена цервикалне слузи (Билингсова метода). Браун је потврдио њихова сазнања и почео да сарађује с њима.

У исто време, али у Шведској, живео је и радио др Ерик Одеблад који је заслужан за оно што данас знамо о цервикалној слузи. Захваљујући свом раду на нуклеарној магнетној резонанци, открио је да до промена слузи током циклуса не долази због мање или веће хидрираности, као што се до тада мислило, већ да жена током циклуса заиста лучи различите врсте слузи, с јединственом структуром и изгледом под микроскопом. Касније је открио и сложену анатомију и физиологију грлића материце, као и то да сваки каналић у грлићу лучи одређену врсту слузи у одређено време током циклуса. Утврдио је и да се свака врста слузи јавља и нестаје у тачно одређено време у односу на овулацију, а самим тим и на хормоне који се у датом тренутку луче.

Касније су др Браун и др Одеблад почели да сарађују и утврдили да су обрасци промене слузи повезани са фертилитетом и хормонима. Године 1951. сарадња између др Брауна и др Одеблада, као и др Билингса, довела је до развоја симптотермалне методе у Аустрији, а 1953. и до настанка Билингсове методе у Аустралији.

Знање о различитим врстама цервикалне слузи и динамичној природи грлића материце није значајно „само” за многе методе праћења плодности већ оно садржи веома важне информације и за све лекаре који се баве женским здрављем. Сваки гинеколог треба зна како прогестерон или лекови с прогестином утичу на лучење слузи; како парови с дијагнозом инфертилитета и субфертилитета могу да примене знање о обрасцима цервикалне слузи како би повећали изгледе за зачеће; како изгледа нормалан образац физиолошке леукореје (белог прања) током месечног циклуса.

Јасно је да гинеколози немају времена да женама говоре о слузи и плодности (мада би морали бити добро упознати с праћењем плодности) – због тога ту улогу обављају едукатори или инструктори за методе праћења плодности. Улога едукатора није да лечи гинеколошке или ендокринолошке проблеме, да преписује терапије, уклања цисте итд. већ да женама преноси знање о женском телу и циклусу које свака жена треба да поседује и које нам помаже да доносимо одговорне и информисане одлуке о нашем здрављу током читавог репродуктивног доба (од пубертета до менопаузе).

У земљама у којима је праћење плодности заступљено већ неколико деценија, постоји сарадња између едукатора и лекара (гинеколога, ендокринолога) који су такође прошли обуку за поједине методе праћења плодности и умеју да тумаче табеле циклуса које њихове пацијенткиње воде. Надам се да ћемо у скоријој будућности и сви ми на овим просторима имати лекаре који су свесни важности праћења циклуса помоћу биомаркера за очување женског репродуктивног и општег здравља.

Овај кратак историјат настанка метода за праћење плодности, укључујући FEMM, показује нам да су ове методе засноване на научним сазнањима и на темељном познавању женске физиологије и анатомије, те да се разликујују од онога што се назива ритам метода или календарска метода, која се заснива на „рачунању” и „предвиђању” плодних дана.

Поуздане, проверене методе праћења плодности не баве се предвиђањем већ показују женама како да у сваком тренутку током циклуса знају да ли су дани плодни или неплодни на основу својих знакова плодности, а не по томе који им је дан у циклусу. Управо због тога је праћење плодности нарочито корисно за жене с нередовним циклусима јер, поновићу, оне не треба да предвиде плодне дане већ да их одреде на основу опажања цервикалне слузи током дана, као и других биомаркера и симптома.

 

Више о различитим методама праћења плодности види ОВДЕ.

Ако желиш да научиш ову методу, закажи термин за разговор ОВДЕ.

Ако ниси сигурна да ли је FEMM  едукација за тебе, погледај најчешћа питања ОВДЕ.