Месечни циклус – пети витални знак здравља

Наше тело састоји се од више различитих система који раде синхронизовано, међусобно су повезани, а често и зависе једни од других. Репродуктивни и ендокрини системи имају кључну улогу у општем здравственом стању и утичу на друге системе у нашем телу.

Примера ради, да би наше тело лучило репродуктивне (полне) хормоне, као што је естроген, неопходно је да у томе учествују и надбубрежне жлезде и штитна жлезда. Да би се полни хормони потом разложили и избацили из тела, неопходно је да у том процесу учествују јетра и жуч.

Управо због овакве међусобне зависности телесних система, женски месечни циклус одличан је показатељ општег здравственог стања жене, а промене у циклусу могу бити знак одређених здравствених проблема.

Из месеца у месец

Женски месечни циклус нарочито је сложен јер је створен за то да сваког месеца припреми тело жене за чудесан догађај стварања новог живота и да потом, ако дође до зачећа, одржи трудноћу девет месеци. Сваког циклуса десетак различитих хормона заједно ради ка том циљу, међутим, за нас су најважнија четири: фоликулостимулишући хормон (ФСХ), естроген, лутеинизирајући хормон (ЛХ) и прогестерон.

Код здравог циклуса, мозак региструје да су полни хормони ниски у првим данима циклуса. Тада се активира хипофиза – жлезда која се налази у бази мозга – и почиње да лучи ФСХ. Овај хормон има улогу гласника, који обавештава јајнике да је време за сазревање јајних ћелија и лучење естрогена. Под утицајем естрогена долази и до задебљања слоја унутар материце који се назива ендометријум или слузница.

Када јајници произведу довољну количину естрогена, хипофиза шаље новог гласника – лутеинизирајући хормон (ЛХ), под чијим утицајем долази до пуцања једног зрелог фоликула у јајнику и ослобађања јајне ћелије. Тај тренутак ослобађања јајне ћелије назива се овулација.

Одмах након овулације, празан фоликул, из ког је ослобођена јајна ћелија, претвара се у corpus luteum, тј. жуто тело, и почиње да лучи прогестерон. То доводи до пада нивоа естрогена, па прогестерон постаје доминантан хормон у другом делу циклуса, који се назива лутеална фаза. Она траје 9–18 дана и завршава се када corpus luteum атрофира и престане да лучи прогестерон. Услед пада количине прогестерона, слузница у материци се одлубљује, а ми примећујемо крварење које означава почетак новог циклуса.

Уколико дође до зачећа, corpus luteum добија сигнал из материце и наставља да лучи прогестерон како би се трудноћа одржала.

Хормонски дисбаланс

Видимо да много тога мора да се деси, и то одређеним редоследом, како бисмо имале здрав менструални циклус – притом је ово поједностављена верзија онога што се у нама сваког месеца догађа. Међутим, овај танани однос хормона може се пореметити, нарочито с обзиром на данашњи савремени живот и начин исхране. Хронични стрес и генетске предиспозиције такође доприносе хормонском дисбалансу.

У уобичајене симптоме хормонског дисбаланса спадају:

• нередован циклус
• болна менструација
• предменструални синдром (ПМС)
• умор или недостатак енергије
• опадање косе
• мршављење или гојење
• смањена полна жеља
• бол при односу
• цисте на јајницима
• неплодност
• анксиозност
• тешкоће да заспимо и проблеми са спавањем
• мигрене и главобоље.

 

Табеле за праћење циклуса методом FEMM могу се преузети ОВДЕ.

Ако желиш да научиш више о свом телу и репродуктивном здрављу, пријави се за едукацију праћења плодности методом FEMM.