Нема сумње да сам највећи бол искусила онда када сам желела да постанем мајка, а то нисам могла. Неплодност је исисала сву радост из мене и мужа током те три предуге године. Ако сте икада доживели дубоку тугу или губитак, знате да постоји пет стадијума туговања: порицање, љутња, преговарање, депресија и прихватање. Ја сам кроз све то прошла.
Прво је наступило порицање. Нема шансе да паметна, образована жена као ја не може да затрудни. Па ја имам докторат из фармакологије и знам тачно како раде полни хормони и како се праве бебе. Мислила сам да ће прављење бебе бити лаганица.
Потом је дошла љутња. Били смо решили да сачекамо са заснивањем породице док све не припремимо. Ја сам завршила школовање, купили смо кућу, почела сам да радим, па чак смо и уштедели нешто новца. И најзад, у 27. години, били смо спремни да донесемо ново људско биће на свет. Све смо радили како треба, али како су се месеци низали, а бебе није било, у мени је све више расла љутња.
Преговарање. Почела сам да се ценкам са собом. У почетку сам желела велику породицу, али након неколико година борбе, желела сам да добијем само једно здраво дете. Једно здраво дете – тражим ли превише? Дала бих десну ногу само да постанем мајка.
Након годину дана покушавања, добили смо први позитиван тест на трудноћу. Били смо пресрећни, али су нам се све наде срушиле спонтаним побачајем недељу дана касније. Осећали смо се потпуно поражено. Наредних година претрпели смо још четири губитка. Једино што је горе од негативног теста на трудноћу јесте спонтани побачај, па онда још један, па још један… Пала сам у ужасну депресију!
Прихватање. Здраво, ја сам Ејми и ја сам неплодна. Прихватила сам неплодност. Прихватила сам чињеницу да моје тело једноставно не прави довољно прогестерона да би се трудноћа одржала. Прихватила сам чињеницу да ми је потребна помоћ лекара да затрудним и останем трудна. Прихватила сам чињеницу да имам хромозомску транслокацију, генетско обољење због ког се више од половине мојих трудноћа заврши спонтаним побачајем. Прихватила сам да је то моја реалност. Једноставно, ја не могу лако да имам успешну трудноћу.
Срећом, моја прича се ту не завршава. Ја сам јака, паметна жена. Нисам више могла да гледам пријатеље и рођаке како пролазе кроз бол неплодности, као и ја. Моје искуство научило ме је да имам моћ да управо захваљујући том искуству помогнем другима који се налазе на истом, тешком путу. Научила сам све о полним хормонима и о томе како неравнотежа у њиховом односу може да доведе до неплодности. Нажалост, такође сам научила и колико је лечење неплодности скупо, као и да постоји озбиљан недостатак једноставних инструмената доступних паровима који желе да сазнају више о хормонима који су важни за плодност.
Док сам покушавала да затрудним, почела сам да пратим цервикалну слуз и базалну температуру, и да користим ЛХ траке за предвиђање овулације како бих боље разумела зашто моје тело не ради оно што би требало да ради.
Помоћу тих биомаркера, као и уз помоћ мог лекара, успели смо да поставимо дијагнозу која је показала да имам дефицит лутеалне фазе (недовољну дугу лутеалну фазу). Дани од овулације до наредне менструације називају се лутеална фаза. Да би се трудноћа одржала, лутеална фаза мора да траје најмање 10 дана – моја је трајала шест или седам.
Мрзела сам мерење температуре. Читаве ноћи сам била под стресом да се не померам превише, викнула бих на мужа да искључи тај проклети вентилатор и подешавала бих аларм да звони у пет ујутру чак и данима када нисам ишла на посао. Волела сам да користим ЛХ тестове и допадало ми се то што сам на основу хормона могла да одредим када ћу овулирати. Питала сам се зашто не могу да користим исто такве тестове да потврдим да је дошло до овулације. Прогестерон расте након овулације – зашто не постоје и прогестеронске траке? То ми је деловало много лакше и прецизније. Открила сам да је и то могуће – научни подаци су били ту, само још није постојао комерцијални производ на тржишту који жене могу да купе и користе.
Други део чланка можете прочитати ОВДЕ.
Аутор: Ејми Бекли
Превод: Марија Стајић
Извор: My journey through the grief of infertility to motherhood
КОМЕНТАРИ