Mesečni ciklus – peti vitalni znak zdravlja

Naše telo sastoji se od više različitih sistema koji rade sinhronizovano, međusobno su povezani, a često i zavise jedni od drugih. Reproduktivni i endokrini sistemi imaju ključnu ulogu u opštem zdravstvenom stanju i utiču na druge sisteme u našem telu.

Primera radi, da bi naše telo lučilo reproduktivne (polne) hormone, kao što je estrogen, neophodno je da u tome učestvuju i nadbubrežne žlezde i štitna žlezda. Da bi se polni hormoni potom razložili i izbacili iz tela, neophodno je da u tom procesu učestvuju jetra i žuč.

Upravo zbog ovakve međusobne zavisnosti telesnih sistema, ženski mesečni ciklus odličan je pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja žene, a promene u ciklusu mogu biti znak određenih zdravstvenih problema.

Iz meseca u mesec

Ženski mesečni ciklus naročito je složen jer je stvoren za to da svakog meseca pripremi telo žene za čudesan događaj stvaranja novog života i da potom, ako dođe do začeća, održi trudnoću devet meseci. Svakog ciklusa desetak različitih hormona zajedno radi ka tom cilju, međutim, za nas su najvažnija četiri: folikulostimulišući hormon (FSH), estrogen, luteinizirajući hormon (LH) i progesteron.

Kod zdravog ciklusa, mozak registruje da su polni hormoni niski u prvim danima ciklusa. Tada se aktivira hipofiza – žlezda koja se nalazi u bazi mozga – i počinje da luči FSH. Ovaj hormon ima ulogu glasnika, koji obaveštava jajnike da je vreme za sazrevanje jajnih ćelija i lučenje estrogena. Pod uticajem estrogena dolazi i do zadebljanja sloja unutar materice koji se naziva endometrijum ili sluznica.

Kada jajnici proizvedu dovoljnu količinu estrogena, hipofiza šalje novog glasnika – luteinizirajući hormon (LH), pod čijim uticajem dolazi do pucanja jednog zrelog folikula u jajniku i oslobađanja jajne ćelije. Taj trenutak oslobađanja jajne ćelije naziva se ovulacija.

Odmah nakon ovulacije, prazan folikul, iz kog je oslobođena jajna ćelija, pretvara se u corpus luteum, tj. žuto telo, i počinje da luči progesteron. To dovodi do pada nivoa estrogena, pa progesteron postaje dominantan hormon u drugom delu ciklusa, koji se naziva lutealna faza. Ona traje 9–18 dana i završava se kada corpus luteum atrofira i prestane da luči progesteron. Usled pada količine progesterona, sluznica u materici se odlubljuje, a mi primećujemo krvarenje koje označava početak novog ciklusa.

Ukoliko dođe do začeća, corpus luteum dobija signal iz materice i nastavlja da luči progesteron kako bi se trudnoća održala.

Hormonski disbalans

Vidimo da mnogo toga mora da se desi, i to određenim redosledom, kako bismo imale zdrav menstrualni ciklus – pritom je ovo pojednostavljena verzija onoga što se u nama svakog meseca događa. Međutim, ovaj tanani odnos hormona može se poremetiti, naročito s obzirom na današnji savremeni život i način ishrane. Hronični stres i genetske predispozicije takođe doprinose hormonskom disbalansu.

U uobičajene simptome hormonskog disbalansa spadaju:

• neredovan ciklus
• bolna menstruacija
• predmenstrualni sindrom (PMS)
• umor ili nedostatak energije
• opadanje kose
• mršavljenje ili gojenje
• smanjena polna želja
• bol pri odnosu
• ciste na jajnicima
• neplodnost
• anksioznost
• teškoće da zaspimo i problemi sa spavanjem
• migrene i glavobolje.

 

Tabele za praćenje ciklusa metodom FEMM mogu se preuzeti OVDE.

Ako želiš da naučiš više o svom telu i reproduktivnom zdravlju, prijavi se za edukaciju praćenja plodnosti metodom FEMM.